4. Isur

Priča Isur je bila inspirisana u to vreme svežom Darvinovom teorijom, ali Leopoldo Lugones nasuprot teoriji evolucije postavlja regresivnu teoriju, po kojoj su majmuni zaostali i degenerisani ljudi, pa tako glavni lik u priči, istraživač koji pripoveda u prvom licu, želi da dokaže svoju teoriju da su majmuni odbili govor ili da su bili primorani da prestanu ga upotrebljavaju, pa da su zbog toga izvršili intelektualno samoubistvo, te zato pokušava svog šimpanzu da nauči da priča.

Istraživač, u eksperimentu koji traje godinama, šimpanzu Isura uči govoru pomoću različitih metoda: razvlači mu usne štipaljkama; tera ga da oponaša pomeranje usana; upotrebljava sistem udruživanja samoglasnika sa hranom, da bi ga naposletku, kada propadne pokušaj da ga natera da govori na silu, prebio bez milosti.

Završnica priče je dvosmislena, pa ostaje otvoreno da li je u pitanju Isurovo postepeno ludilo, koje je izazvano njegovim prevelikim umnim opterećenjem, kao i simptomima meningitisa, ili je reč o postepenom ludilu usamljenog i opsednutog istraživača, koji u to takvo stanje zapada zbog višegodišnje razdražljivosti, nervnog rastrojstva, izopačenosti duha ili pak "naučne" spoznaje o sudbini ugnjetavane rase majmuna?

Inače, ideja da ćutanje majmuna predstavlja njihovu ćudljivu narav, ili da je takva bila u prošlosti, pripada Dekartu.

Horhe Luis Borhes je u zbirci Cuentistas y pintores argentinos/seleccion y prologos Jorge Luis Borges (1985), za koju je radio izbor priča i predgovore, rekao da Lugonesova priča Isur predstavlja prvu fantastičnu priču u argentinskoj književnosti, kao i jednu od dve najbolje priče koje je ta književnost iznedrila, a sama priča je doživela čast da otvori zbirku koju je on priredio.

Ista ta zbirka, pod nazivom Izabrane argentinske pripovetke/izbor i predgovori Horhe Luis Borhes, je u izdanju Srpske književne zadruge objavljena i kod nas, sredinom devedesetih godina prošlog veka.

Prevod priče Isur od strane Ane Marković se donekle razlikuje od prevoda Đurđine i Filipa Matića, koji su preveli zbirku Izabrane argentinske pripovetke.

Iako prevod doktorke Marković u pojedinim delovima priče lepše paše od njihovog, ipak smatram da su Matići svojim prevođenjem bolje opisali duševna stanja glavnog junaka i njegovog majmuna, te da je zahvaljujući tome celokupna atmosfera priče u njihovom prevodu kvalitetnije predstavljena.

1. Sila Omega

2. Crno ogledalo

3. Praktična Kabala

4. Isur

5. Ognjena kiša (Sećanja duha jednog pokojnika iz Gomore)

6. Kip od soli

7. Konji Abdere

8. Čudo Svetog Vilfreda

9. Dragulji patnje

10. Rogata žaba

11. Dušice

12. Otkriće kružnice

13. Konačni

14. Pokojnik

15. Ipalija

16. Luisa Fraskati

17. Ideja smrti

18. Leptir?

19. Alabastarska čaša

20. Oči kraljice

21. Nuralkamar

Knjigu je objavilo izdavačko preduzeće Agora

http://www.agora-books.co.rs/