7. Konji Abdere

Lugones je za priču Konji Abdere pronašao inspiraciju u starogrčkom mitu o jednom od dvanaest Herakleovih podviga.

Naime, u Trakiji je vladao poludeli kralj Diomed, koji je svoja četiri konja koji su se zvali Podarg, Lampon, Ksant i Den hranio ljudskim mesom.

Herakle je od kralja Euristeja dobio zadatak da ukrade Diomedove konje, što je i uradio uz pomoć svog prijatelja Abdera, tako što je pokidao gvozdene lance kojima su konji bili privezani.

Pri ukrcavanju na lađu, pojavio se Diomed, i dok se Herkul borio sa njime, konji su pojeli Abdera koji je trebalo da ih pričuva dok traje borba.

Za osvetu, Herkul je nahranio konje Diomedom, i po jednoj verziji ih je pustio da lutaju Peloponezom jer su postali mirni.

U čast svog prijatelja Abdera, na mestu njegove pogibije je osnovao je grad Abderu.

Upravo je grad Abdera poprište Lugonesove priče, i u njoj se svi stanovnici, od prvog do poslednjeg, ne samo bave konjima, već su konjima opsednuti: obožavaju ih, daju im ljudska imena, pozivaju za istu trpezu, oslikavaju im jasla freskama, na konjskom groblju im podižu skupocene spomenike, a najlepši hram u Abderi su posvetili Arionu, božanskom konju.

Humanizacija i pokušaj civilizovanja konja kroz udovoljavanje njihovim bahatim prohtevima dovodi do sumanutih situacija u kojima jedna kobila izvlači ogledalo iz gazdine spavaće sobe i zahteva da bude postavljeno u njene jasle; jedan konj skapava od ljubavi za jednom udatom ženom; konji žele da se hrane ribom i konopljom čije plantaže pustoše, a zatim počinju sve češće da ubijaju svoju ždrebad i sve više da odbijaju poslušnost ljudima.

Pobuna konja protiv ljudi visi u vazduhu, pa jedne noći pomahnitali konji započinju bestijalni pohod u kome pljačkaju, ubijaju i pohotno siluju svoje nekadašnje gospodare.

Ali, kad se učini da ljudima Abdere nema spasa i da je njihova potpuna propast neminovna - pojavljuje se super heroj starog sveta, ogrnut u neprobojnu kožu Nemejskog lava, čija zastrašujuća pojava natera konje u panično bekstvo, a ljude baci u zastrašujući očaj, sve dok ne shvate da je u pitanju osnivač Abdere, božanski Herakle, njihov spasitelj.

Ne bih se složio sa doktorkom Marković koja u svom pogovoru kaže da priča Konji Abdere nema jak fantastičan efekat, jer Herakleova intervencija ne izaziva nevericu kod stanovnika grada.

Ono što je vrlo bitno: u priči Konji Abdere glavni "junaci" nisu ljudi iz Abdere, već konji iz Abdere, i oni su humanizovani i civilizovani do te mere da se ponašaju skoro poput ljudi, pa imajući to u vidu može se protumačiti da Herakleova pojava na kraju priče izaziva nevericu (a zatim i strah) upravo kod konja, koji se ukočeni od straha oslanjuju i propinju jedni na druge, izdižući svoje vratove u pravcu iz koga se pojavljuje Herakle.

1. Sila Omega

2. Crno ogledalo

3. Praktična Kabala

4. Isur

5. Ognjena kiša (Sećanja duha jednog pokojnika iz Gomore)

6. Kip od soli

7. Konji Abdere

8. Čudo Svetog Vilfreda

9. Dragulji patnje

10. Rogata žaba

11. Dušice

12. Otkriće kružnice

13. Konačni

14. Pokojnik

15. Ipalija

16. Luisa Fraskati

17. Ideja smrti

18. Leptir?

19. Alabastarska čaša

20. Oči kraljice

21. Nuralkamar

Knjigu je objavilo izdavačko preduzeće Agora

http://www.agora-books.co.rs/