6. Kip od soli

Moglo bi se reći da iz priče Ognjena kiša proizilazi priča Kip od soli, koja je inspirisana 26. pasusom 19. poglavlja Prve knjige Postanja, koji glasi:

Ali žena Lotova beše se obazrela idući za njim, i posta slan kamen.

Smatra se da je Pitagora uveo aksiom da se na rastanku ne valja okretati, i to se tumači ili kao sujeverje ili kao psihološki fenomen, a Lotova žena je pretvorena u statuu od soli zato što se oglušila o naredbu koju je Bog izdao njenoj porodici.

Božija naredba je bila da se prilikom izlaska iz grada Sodom nikako ne okreću za sobom, što je uprkos tome Lotova žena učinila, pa je videla nešto što je ljudima zabranjeno da vide, te je zbog toga bila kažnjena.

Glavni junak priče Kip od soli je hrišćanski monah, asketa i pustinjak Sosistrat, koji doživljava svetost nakon trideset godina života u pećini, odricanja, tišine i stolpničke molitve na stubu.

Međutim, Đavo ne miruje i ne miri se sa time. Pošto se navrši pedeset godina od Sosistratovog pustinjskog života, u njegovu pećinu stigne hodočasnik, koji mu ispriča da je u pustinji video spaljene gradove, kao i okamenjenu Lotovu ženu, za koju tvrdi da je još uvek živa, pa predlaže da monah izvrši njeno krštenje, da bi je tim činom oslobodio od večne osude.

Posle toga putnik nestane bez pozdrava, a Sosistrat se bori sa nespokojem i dilemom o milosrdnom oslobađanju muka duše Lotove žene utamničene u slani kamen, da bi na kraju naseo na đavolje iskušenje i pošao ka uništenim gradovima, iza kojih pronalazi svoju sudbinu, obeleženu znatiželjom, koja prkosi samom Bogu:

Znajte samo da se, kada je sveta vodica pala na kip, so polako istopila, i pred očima pustinjaka ukazala se žena, beskrajno stara, umotana u užasne dronjke, pepeljasto bleda, suvonjava i uzdrhtala, viševekovna.

Lugones u delu priče u kom opisuje stanje probuđene Lotove žene koristi martinizam (učenje Sen-Martena, rašireno u masonskim krugovima, po kome zbog pada čovek postaje zatvorenik na ovoj planeti, pa mu duša gubi kontakt sa bivstvom i tone u mračni san uspavanog sveta), jer je Lotovoj ženi bilo kažnjeno ne samo telo koje je pretvoreno u slani kip, već i duša koja je vekovima patila spavajući košmarnim snom, tamnim poput groba, padajući u tamu svog unutrašnjeg sveta.

Takođe, jako interesantna stvar je i nagoveštaj mogućnosti da je monah Sosistrat reinkarnacija samog Lota, što proističe iz teozofskog učenja koje prihvata reinkarnaciju.

U priči Kip od soli se pominje i manastir Svetog Save, koji se nalazi u sred pustinje između Vitlejema i Mrtvog mora, a koji je podignut 485 godine, od strane Svetog Save Osvećenog.

Nevezano za samu priču, ali je zanimljivo da je prema predanju Sveti Sava Osvećeni ostavio zaveštanje da se njegovo žezlo, posle njegove smrti, preda arhijereju carskog roda i istog imena kad bude došao u manastir.

Kada je Rasko Nemanjić/Sveti Sava prvi put 1229. godine posetio taj manastir, zaveštanje je ispunjeno (uz navodno čudo koje se dva puta ponovilo), i njemu je pripalo žezlo Svetog Save Osvećenog.

Kasnije su srbski monasi više od 100 godina upravljali tim manastirom, pa su u njemu sagradili kulu i crkvicu.

1. Sila Omega

2. Crno ogledalo

3. Praktična Kabala

4. Isur

5. Ognjena kiša (Sećanja duha jednog pokojnika iz Gomore)

6. Kip od soli

7. Konji Abdere

8. Čudo Svetog Vilfreda

9. Dragulji patnje

10. Rogata žaba

11. Dušice

12. Otkriće kružnice

13. Konačni

14. Pokojnik

15. Ipalija

16. Luisa Fraskati

17. Ideja smrti

18. Leptir?

19. Alabastarska čaša

20. Oči kraljice

21. Nuralkamar

Knjigu je objavilo izdavačko preduzeće Agora

http://www.agora-books.co.rs/